 |
||
SVETI IGNJATIJE BOGONOSAC
(2. januar)
Jovan svetitelj nazvan je Bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, a i zato što ga je, kao malog, Isus Hristos držao na rukama. Kada je odrastao, bio je učenik Svetoga Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji. Po naredbi cara Trajana, bačen je u rimsku arenu, gde su ga lavovi rastrgli, 106. godine.
SVETI ARHIdjAKON STEFAN
(9. januar)
Sveti prvomučenik i arhidjakon Stefan, bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla.
Prvi je od sedam djakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhidjakonom. Optužen je da je hulio
na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osudjen.
Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali.
SVETI JOVAN KRSTITELJ
(20. januar)
Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara je ovoga dana, 20. januara.
Medju ličnostima jevandjelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštavanju ljudi i krštenju Mesije, a i po svom tragičnom izlasku iz ovog života.
SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE - DJURDJEVDAN
(6. maj)
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u
dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je
započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Djordje stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin, pa je, nakon velikog stradanja, posečen 303. godine.
SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE - PETROVDAN
(12 .jul)
Sveti apostol Petar je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši:
"Ti si Hristos, Sin Boga živoga". Po zapovesti cara Nerona, Petar je razapet na krst,
a on sam je molio dželate da ga razapnu glavom okrenutom nadole, smatrajući sebe
nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle, rodjen je u Tarsu. Najpre se zvao Savle.
Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona.
PREPODOBNI KIRIAK OTŠELNIK-MIHOLJDAN
(12. oktobar)
Sveti Kiriak je rodjen u Korintu. želja za duhovnim životom ga je odvela u Jerusalim gde je stupio u manastir. Pred kraj života boravio je u porodici svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kiriak je bio moćni iscelitelj bolnih i blagi utešitelj nevoljnih. Poživeo je sto devet godina i upokojio se u Gospodu 557. godine.
SVETI MUČENICI SERGIJE I VAKHO - SRDJEVDAN
(20. oktobar)
Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimilijana koji ih je poštovao
i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani, poslao ih je u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.
PREPODOBNA PETKA PARASKEVA - SVETA PETKA
(27. oktobar)
Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rodjena je u Epivatu, izmedju Silinavrije i Carigrada.
Po smrti roditelja, devica Petka je otišla prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i patnje. Upokojila se u jedanaestom veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu.
SVETI APOSTOL I JEVANDJELIST LUKA
(31. oktobar)
Sveti apostol i jevandjelist Luka, rodjen je u Antiohiji, i bio je vrlo obrazovan. U mladosti je izučio grčku filosofiju, medicinu i živopis. Uvrstan je medju sedamdeset apostola i poslan na propoved, a na putu za Emaus video je vaskrslog Gospoda. Na molbu hrišćana, napisao je Jevandjelje, oko 60. godine. Imao je 84 godine kada su ga neznabošci stavili na muke, a potom obesili na jednu maslinu u gradu Tebi.
SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE-MITROVDAN
(8. novembar)
Rodjen je u Solunu. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan
postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu. Posebno carevo naredjenje odnosilo se na progon hrišćana,ali Dimitrije je, suprotno naredbi, čak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Vojnici su svetitelja izboli kopljima, iako su ga zatekli na molitvi. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.
SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE - DJURDJIC
(16. novembar)
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog djordja iz Nikomidije u Lidu palestinsku.
Sveti Djordje postradao je za vreme cara Dioklecijana.
SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA - ARANDJELOVDAN
(21. novembar)
Od davnina su ljudi praznovali andjele Božije, ali se to često izmetalo u njihovo obožavanje.
U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je
praznik arhistratiga Mihaila. U strogoj andjelskoj hijerarhiji, vojvoda andjelske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovannjem spasao mnoge andjele otpale od Boga,
koje je Lucifer povukao za sobom u propast.
SVETI KOZMA I DAMJAN - VRAČEVI
(14.novembar)
Besrebrenici i čudotvorci, rodjeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom,
toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmitnim vračevima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: "Badava primate - badava dajete", i nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji do danas.
SVETI MUČENIK STEFAN DEČANSKI, KRALJ SRPSKI - SVETI MRATA
(24. novembar)
Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naredjenju neobaveštenog oca, bio je oslepljen, a po naredjenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Kada je prošlo pet godina zatočeništva u Carigradu, Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti, sagradio hram Visoki Dečani. Svoj vek proživeo je kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine.
SVETI ALIMPIJE STOLPNIK
(9. decembar)
Rodjen je u Andrijanopolju i od malena predan na službu Bogu. Kao djakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije se povukao na jedno jelinsko groblje. Tu je postavio krst i sagradio hram. Pored hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija.
SVETI NIKOLAJ ČUDOTVORAC MIRLIKIJSKI - NIKOLJDAN
(19. decembar)
Ovaj slavni svetitelj rodjen je u gradu Patari u Likiji. Po smrti roditelja, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrdje. Ubrzo posle toga, postao je arhiepiskop mirlikijski te je u
vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu, ali je i tamo nastavljao svoje propovedi. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. U starosti je kratko bolovao, i upokojio se 343. godine.
(pribeležio prota Živko Todorović)
"Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dodje Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja
i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše kao
što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga."
1. Sastali smo se, braćo i sestre, da se setimo tvrde slave časne i nebesne: Gospoda Boga, Svete Živonačalne, Jednosušne i Nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha, Najvećeg Imena i Slave koja može da pomože.
2.Molimo se Svetoj Živonačalnoj Trojici: Ovo da kažemo za Blagog Hrista i Časnog Krsta: Blagog Hrista koga verujemo i Časnog Krsta kojim se krstimo, da se Časnim Krstom prekrstimo
i Gospodu Hristu zamolimo. Gospode Hriste i Časni Krste, pomozite nama , molimo se vama.
3. Da se zamolimo i poklonimo Presvetoj Bogorodici, Hrišćanskoj zaštitnici: mi se molimo njoj, a ona Sinu njenom Isusus Hristu, za sve pravoslavne hrišćane širom celog sveta, a naročito za nas i za našeg domaćina.
4. Kako rekosmo dobro rekosmo: ovo da kažemo za dva dana odabrana, petka i nedelje. Petka Hristovog Raspeća i nedelje Hristova Vaskrsenja, koji nama često dolaze. Mi se njima molimo i poklanjamo da pomognu nama i našem domaćinu.
5. Ovo da kažemo za sviju lepih krsnih hrišćanskih imena koja pravoslavni hrišćani slave od istoka do zapada i od severa do juga. Ako ih ne možemo sve po redu pobrojiti, koji je mladji koji stariji, možemo im se svima pomoliti i pokloniti: Gospode Hriste, i sva lepa krsna Hrišćanska imena, pomozite nama i našem domaćinu.
6. Molismo se svima lepim krsnim hrišćanskim imenima i pomoće ako Bog da. Ovo da rečemo za domaćina slave (ovde pomenuti slavu koja se tog dana slavi) koga naš domaćin slavi i služi svećom i liturdjijom, njega Sveti (opet reći ime slave) darovao svakim dobrim blagom i darom.
7. Ovo da kažemo za tri Božija Mira bez kojih se živeti ne može: belice pšenice, vinove
lozice i pčelice. Da nam rodi u polju belica pšenica, u brdu vinova lozica,
da se pojči i parojči pčelica, muške i ženske glave koje o njima radile žive i zdrave bile.
8. Još se molimo da Bog oprosti sagrešenja naša koja mi NJemu učinismo uredno u Crkvu ne dolazeći, grehe ne ispovedajući i neredovno se pričešćujući; što u postu premrsismo:
na putu putujući, u bolesti bolujući: što se o prazniku ogrešismo: u zrelu žitu i suvu senu,
a imeno u Nedeljicu-nebesku Caricu.
9. Kako rekosmo dobro rekosmo. Ovo da kažemo za kolača i domaćina.
Kolač lomiti Bogu se moliti i od Boga svako dobro dobiti.
10. Na mnogaja ljeta domu i domaćinu i svemu rodu njegovu! Na mnogaja ljeta svoj braći i sestrama, koji ovde biše, Bogu se moliše i lepu Slavu podigoše! na mnogaja ljeta svemu narodu srpskome. Amin. (Svi pevaju:"Mnogaja ljeta!")
POZIVANJE NA SLAVU
Različita su shvatanja i običaji po ovom pitanju. Negde se od strane domaćina, gosti pozivaju na Slavu, što se čini na razne načine: neposrednim odlaskom jednog od članova iz kuće
koja slavi do onoga koji se poziva na Slavu (u nekim krajevima se nosi lepinja ili hleb), pozivnicom, telefonom... Negde se na Slavu ne upućuje nikakav poziv, već se podrazumeva da gosti dolaze kad je to već ranije ustanovljeno.
DOČEK GOSTIJU
Na dan Krsne Slave svi ukućani ustaju ranije i na sebe oblače najsvečanije odelo.
Domaćin pali kandilo pred ikonom. Zajedno sa još nekim od ukućana, domaćin odlazi u crkvu na bogosluženje. Rasterećeni od svakodnevnih problema, ukućani vedri i raspoloženi dočekuju goste. Čini to prvenstveno domaćin ispred svoje kuće ili na samom ulazu u kuću.
Na pozdrav gostiju:"Srećna Slava", domaćin odgovara:"Hvala, dobro došli".
Ušavši u kuću, gosti se prvo služe slavskim žitom i vinom. Čihne to stojeći, pošto se prvenstveno prekrste i čestitaju Slavu.
SLAVSKI POKLONI
Nekada su gosti kao slavski poklon donosili jabuku domaćinu, a deci neke sitnije poklončiće.
U najskorije vreme pojedinci jednostavno preteruju u skupim darovima. Takva praksa je
proizvod vremena, a suprotna je hrišćanskim normama i tradicijonalnim navikama.
Pokloni moraju imati simboličan smisao i treba da budu odraz pažnje i poštovanja.
HRAMOVNA (CRKVENA) SLAVA
Svaki hram je posvećen nekom prazniku ili Svetitelju. Taj dan je zajednička Slava svih onih žitelja koji se nalaze na teritoriji parohije kojoj hram pripada. Zato je poželjno da na dan hramovne Slave svi parohijani budu na bogosluženju u svom hramu i da zajednički proslave zaštitnika svoga kraja.
PRESLAVA - ZAVETINA
Svaki grad, varošica, ili selo, imaju svoju Slavu, koja se kod nas zove preslava ili zavetina.
To je zajednički praznik i zaštita onih koji žive u tom mestu. Toga dana se, posle službe u crkvi, osvećuje vodica, slavsko žito i kolač na ustaljenom mestu u selu ili gradu koji slavi.
ŠKOLSKA SLAVA - SVETI SAVA
Prvi srpski prosvetitelj i učitelj proslavlja se u hramovima Svetom liturgijom, a slavljenje
se nastavlja u svim školama pojedinačno, osvećenjem slavskog žita i rezanjem slavskog kolača.
ZANATLIJSKE SLAVE
Pojedina udruženja zanatlija imaju svoju Slavu. Opredeljuju se za svetitelja koji je svojim životom najprikladniji odredjenoj delatnosti. Kolač i žito se nose u crkvu ili sveštenik dolazi da obavi slavski obred u prostorijama onog udruženja koje slavi.
Velika istina sadžana u rečima "Gde je Srbin-tu je Slava" govori da se u mnoštvu pravoslavnih hrišćanskih naroda izdvaja i prepoznaje Srpski narod, time što jedini slavi Krsnu Slavu. Cilj ovog podsetnika je da spoji versko i tradicionalno sa praktičnim savremenim odgovorima jednoj porodici koja slavi Slavu.
Na ovaj način skromno odajemo blagodarnost svim našim precima koji Slavu prenosiše s kolena na koleno. Neka Vama koji slavite, ili to tek počinjete, proslavljanje Zaštitnika Vaše porodice bude Bogu ugodno i verski ispravno.
Krsna Slava je glavna odlika Srpskog Pravoslavlja. To je slavljenje i proslavljanje Boga kroz Njegove svetitelje kao naše zaštitnike i posrednike pred Bogom. Krsna Slava nas podseća na onaj dan kada su naši preci primili veru Hristovu i krstili se u ime Svete Trojice. Krsnu Slavu je posebno utvrdio i blagoslovio mudri i pragmatični Nemanjin sin Sveti Sava. Slava nas okuplja i sjedinjuje u pravu bratsku Hristovu zajednicu, Svetu Crkvu, kao sabor Božiji i sabranje dece Božije. Slavljenje Krsne Slave je ostala neprekinuta religiozna tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo štošta je promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se Slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda.
Krsna Slava je sačuvala Pravoslavlje u srpskom narodu u najtežim danima njegove istorije
i time izrodila blagodarnu narodnu mudrost: "Slava nas je sačuvala, njojzi hvala". Krsnu Slavu treba da slavi svaka Pravoslavna srpska porodica.
Slavljenje počinje sa ostalim parohijanima u crkvi, na zajedničkoj Svetoj Liturgiji. Tada se najčešće crkvi daje dobrovoljni prilog ili parohijal. Slava je pre svega duhovni dogadjaj i doživljaj, uz ono, što je neophodno za sam obred, što je Bog dao i domaćin spremio. Sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.
Krsnu Slavu treba slaviti onako kako je obeleženo u crkvenom kalendaru. Ako Slava padne u mrsne dane, onda se sprema mrsna hrana, a ako Slava pada u toku višednevnog posta ili u sredu, ili u petak, onda obavezno pripremati posnu hranu.
Slavljenje Slave počinje onda kad se jedan dom osamostali, odnosno zasnuje porodicu.
Pogrešno je uverenje da sin, iako je odvojen od roditelja, ne treba da slavi jer ima živog oca
ili starijeg brata. Roditelji ne treba da osporavaju već da podstiču svoju decu na slavljenje
Krsne Slave. Za slavski obred potrebno je pripremiti: Ikonu Slave, sveću, slavski kolač, žito, crno vino, kadionicu i tamjan.
Na nekoliko dana pred Slavu dolazi sveštenik da osveti vodicu u domu koji prethodno mora biti osvećen. Za osvećenje vodice potrebno je: posuda sa vodom, buket bosiljka, kadionica, tamjan, manja svećica i knjižicu u kojoj se nalaze imena članova domaćinstva. Sve se to postavi na sto u prostoriji u kojoj se nalazi slavska ikona. Poželjno je da obredu budu pristuni svi ukućani i da se zajedno sa sveštenikom mole za zdravlje, sreću, blagostanje i spasenje svih članova domaćinstva. Po osvećenju vodice, svi prisutni celivaju krst i sveštenika u ruku, a zatim malo popiju od osvećene vodice. Slavska ikona se kupuje u crkvi. Uramljenu ikonu sveštenik osvećuje, a onda se zatim postavlja na istočni zid ili na najlepše mesto prostorije u kojoj se obavlja slavski obred. Pored slavske ikone poželjno je da stoje ikone Hrista i Bogorodice. Iznad ikone se nalazi kandilo.
Slavska sveća se kupuje u crkvi (ako je moguće da bude od pravog voska). Postavlja se u svećnjak i posebno ukrašava. Domaćin pali sveću neposredno pred rezanje kolača.
Slavski kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna i kvasca. Testu se dodaje osvećena vodica koju je sveštenik osvetio pred Slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na centralnom mestu, odozgo, i na četiri strane u znaku krsta, utiskuje se pečat (slovo) sa oznakama:
IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobedjuje. Sam kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino simboliše Hristovu prolivenu krv.
Slavsko žito se kuva od čistog pšeničnog zrna. Ukuvanom i samlevenom žitu dodaju se mleveni orasi, šećer i drugi začini koji žito čine ukusnijim. Žito se priprema za sve slave, što znači i za Svetog Arhangela Mihaila, proroka Iliju... svetitelji Božiji su živi i od Boga proslavljeni. Žito se priprema: u Slavu Božiju, u čast svetitelja koga slavimo i za spomen umrlih predaka koji preminuše sa verom i nadom u vaskrsenje i život večni.
Slavsko žito, a negde i kolač, nose se na dan Slave u crkvu na osvećenje. Žito se osvećuje i preliva vinom, a potom domaćin sa sveštenikom lomi kolač. Kolač se reže (nožem koji je namenjen samo za rezanje kolača) sa donje strane u vidu krsta, preliva vinom i okreće u krug i to udesno. Prelomljen kolač sveštenik i domaćin celivaju tri puta uz pozdrav: "Hristos posredi nas" i otpozdrav:"Jeste i biće".
U mnogim krajevima, kolač se reže u kući gde su, pored ukućana, pristuni i njihovi gosti.
I u ovakvim prilikama domaćin, ili neko od ukućana, obavezno na dan Slave odlazi u crkvu
( u nekim krajevima noseći i slavsko žito). Taj svojevrsni narodni svešteni obred u narodu
se naziva "Dizanje Slave". Svi prisutni stoje oko stola na kojem se nalaze: sveća, kolač, žito,
i vino u čaši. Domaćin pali sveću. Od domaćina odabrani gost (dolibaša), prekrstivši se, okadi kolač, žito, sveću i domaćina, a ovaj okadi ikonu i sve pristune. Dolibaša izgovara "Dizanje Slave" ili "Slavaricu", koja je u raznim krajevima različita, a uvek počinje molitvnom "Oče Naš..." Kolač se seče, preliva vinom, okreće u krug i lomi uz pozdrav:
"Hristos posredi nas" i optozdrav:"Jeste i biće", završavajući rečima:"U vekove vekova, amin". Potom se i gosti i ukućani posluže žitom, pa vinom, a zatim počinje slavski ručak.
Goste, koji ne prisustvuju rezanju kolača već dolaze na Slavu u drugim terminima, domaćica, odnosno ćerka, unuka ili snaha, neposredno po dolasku u kuću, prvo posluži žitom. U pojedine domove dolazi sveštenik i u njima osvećuje žito i lomi kolač. Dok se kolač okreće, svi prisutni sa sveštenikom pevaju:
"Svjati mučenici, iže dobrje stradalčestvovaše
i vjenčašjesja, molitesja ko Gospodu,
pomilovatisja dušam našim".
"Slava Tebje Hriste Bože, Apostolov pohvalo,
Mučenikom radovanije, iže propovjed
Trojica Jedinosušnaja".
"Isaije liku, Djeva imje vo črevje,
i rodi Sina Emanuila, Boga že i čelovjeka,
vostok imja jemu, jegože veličajušče
Djevu ublažajem".
